Tatatatiraaa...

Ej kafano, moja rano.

U ušima zuji, u glavi mi vetar struji. Mamurluče, gde su mi papuče? Pobogu, sinoć sam se opet napio ko stoka. Ostala je kafana, za nama, u mojoj glavi - u zelenoj travi. I koliko god pio, opet će mi džaba biti.

Gledao sam tad kroz flašu, to veče, dok sam savijao pivske zapušače. ... Ulij mi snagu, vrati mi krila. U mojoj glavi umeš da se smeješ, da šapućeš, da grliš. I da li možemo biti bar jednom kapi kiše, da pljuštimo iz oblaka? Da razlijemo nadu, da dodirnemo dugu? Da se prene celi svet, dok gromovi lome tugu? ...

Gledao sam, i sve sam video. I tebe, i nas, i mehuriće piva. I dok dušek forsirano upija moje prirodne sokove, ja ko prebijen lečim se šamarima. Gde je WC? Gde je glava? Gde su mi papuče?

Zvoni mi telefon, i prijatelji će mi prepričati noć. Još jedno "Halo..?", još jedno "..brojutro". 

I šta kafana napravi od čoveka.

U usima zujii [Odgovori]

U usima zujii, u glavi vetar mi struji - veoma poznat osecaj :)))